Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifičnu, inače neškodljivu stvar ili više njih, poznatih pod zajedničkim imenom alergeni, čak i onda kada su prisutni u maloj koncentraciji.


Šta uzrokuje alergiju?
Alergija je uzrokovana reakcijom vlastitog imunološkog (odbrambenog) sastava, koji inače štiti telo od raznih oboljenja tako što stvara antitela koja se bore protiv bakterija, virusa i klica. Međutim, u slučaju kad osoba ima alergiju, imunološki sastav reaguje preterano te pokušava zaštititi organizam od inače neštetnih stvari koje se nalaze u prirodi.

Kod osoba koje nisu alergične, odbrambeni sastav je zapamtio alergene kao bezazlene stvari pa ništa i ne preduzima pri susretu s njima. Kod alergičnih osoba odbrambeni sastav reaguje burno kao da je posredi infekcija te tako nastaju simptomi alergije. Šta uzrokuje alergiju? 

Alergijsku reakciju uzrokuju stvari iz našeg okoliša poznate pod nazivom alergeni. Alergeni najčešče sadrže protein, kao i hrana koju jedemo. Protein je organska stvar a važan je deo svih živih organizama. 

Postoje i neki neproteinski alergeni koji su sastavni deo penicilina ili nekih drugih lekova. Da bi neproteinski alergeni uzrokovali alergijsku reakciju, jednom kad se nađu u telu, moraju biti vezani za protein. 

Osoba čiji imunološki sastav veruje da je alergen štetan za organizam proizvodi antitela (IgE) koja napadaju alergen. Taj proces pokreće daljnje biohemijske reakcije koje uzrokuju otpuštanje upalnih medijatora iz upalnih stanica mastocita što dovodi do alergijskog odgovora organizma koji se manifestuje iritacijom, upalom te konačno pojavom simptoma alergije.

Nadalje se pokreću razne biohemijske reakcije u kojima glavnu aktivnost imaju mastociti i eozinofili. Otpuštaju se i aktiviraju mnogi upalni medijatori kao što su histamini, prostaglandini i leukotreni te nastaju simptomi alergijske bolesti.

Alergeni mogu biti različiti, međutim najčešće se javljaju:
kućna prašina i grinje, 
životinjska dlaka i perje, 
pelud drveća, trava i korova, 
spore plesni, 
određena hrana-uključujući i mleko, 
lekovi,
izmet žohara i otrovi insekata. Koje vrste alergija postoje?

U alergijske bolesti najčešće se ubrajaju alergijske bolesti disajnog sastava: 
alergijski rinitis ( povremeni i trajni), 
alergijski konjunktivitis i 
alergijska astma.

Alergijskebolesti kože:
urtikarija, 
atopijski i 
kontaktni dermatitis.

Ostale alergijske bolesti: 
alergija na hranu, 
alergija na otrov insekta, 
alergija na cepiva i lekove. 

Neke alergijske reakcije mogu uzrokovati anafilaktički šok i biti kobne za preosetljive osobe.

Koji su najčešći simptomi alergije?
Kao najčešći simptomi alergijske reakcije u gornjim disajnim putevima (alergijski rinitis) javljaju se:

začepljenost nosa, 
curenje nosa, 
kijanje, 
svrab nosa, 
svrab i suzenje očiju. 

Najčešći simptomi upalne reakcije u donjim disajnim putevima (astma) su:
nadražajni suvi kašalj, 
zviždanje pri disanju, 
otežano disanje zbog spazma bronha- koji može dovesti i do gušenja. 

Upalna reakcija na koži (dermatitis) najčešće uzrokuje kožnu urtikariju. Alergija na hranu uzrokuje svrab, crvenilo kože ili osip, začepljenost nosa, grčeve u želucu, povraćanje, proliv pa čak i probleme s disanjem. 

Alergija ili prehlada?
Ponekad je zaista teško razlikovati simptome sezonske alergije od obične prehlade ili viroze. Sezonska alergija (sezonski rinitis) se najčešće javlja u doba godine kada počinje polenacija raznog bilja.

Alergija uzrokuje kijanje, začepljenost i curenje nosa, svrab očiju i ušiju, bolno grlo.

Na prehladu upućuju simptomi poput povišene temperature i kašlja, međutim oni nestaju spontano nakon kraćeg vremena za razliku od simptoma alergije koji traju znatno duže i najčešće se smiruju tek uz primenu odgovarajućih lekova. 

Iako su simptomi sezonske alergije i prehlade slični, postoje pokazatelji koji mogu uputiti na jednu od dijagnoza:

ukoliko postoji dijagnoza alergije unutar uže porodice, veća je mogućnost razvoja alergije kod dece, 
ukoliko se simptomi javljaju učestalo svake godine u istom vremenskom periodu (proleće, leto, jesen) radi se o alergiji,
ako simptomi traju duže od 2 nedelje, možda se radi o alergiji, 
kod alergije se javlja iritantan svrab očiju i nosa, dok kod prehlade nema svraba, 
kod alergija je sluz koja se nalazi u nosu i grlu vodenasta i prozirna, dok je kod prehlada sluz obično gusta i žuto-zelena, 
kod alergijskog rinitisa nakon kijanja ne postoji olakšanje, a kod infektivnog rinitisa kijanje dovodi do olakšanja.

Simptome celogodišnjeg rinitisa je nešto teže prepoznati.  Ne javljaju se sezonski, nego povremeno tokom godine nezavisno od sezone cvetanja, a ponekad su zaista celogodišnji uz promene u  intenzitetu simptoma.
Simptomi se pojavljuju zavisno o tome kada i s kojim alergenom  osoba dolazi u dodir u datom trenutku (grinje, kućna prašina, dlaka mačke ili psa, perje, plesni...).

Kod nekih bolesnika alergijski rinitis može biti celogodišnji sa sezonskim pogoršanjima. Te osobe su osetljive na celogodišnje i sezonske alergene. 

Važnost alergijskog rinitisa ogleda se u tome što je on udružen s mnogim drugim bolestima kao što su hronični rinosinuitis, nosna polipoza, sekretorni otitis, astma i neke druge bolesti.

Arhiva članaka ZDRAVLJE